Kad je mozak veseo, onda đuskaju i mravi.....
srijeda, 30.04.2008.
***
Jutros sam malo duže spavala. Bilo je baš dobrih snova. Onda sam doručkovala na terasi. Sunčano, na trenutke malo sveže, ali prijatno.
Iz moje sobe 3 supersexy pesme za ovo jutro:
Miki- Slađana Milošević
Rudi- Beby Doll
Dodirni mi kolena- Zana
Sada se nešto naoblačuje i to me baš nervira.
Sutra idem na sever. Vojvodina. Moja omiljena destinacija.
Proradio mi je blog!!!!
nedjelja, 30.12.2007.
****************************
I'm sitting here in the boring room
It's just another rainy Sunday afternoon
I'm wasting my time
I got nothing to do
I'm hanging around
I'm waiting for you
But nothing ever happens and I wonder
I'm driving around in my car
I'm driving too fast
I'm driving too far
I'd like to change my point of view
I feel so lonely
I'm waiting for you
But nothing ever happens and I wonder
I wonder how
I wonder why
Yesterday you told me 'bout the blue blue sky
And all that I can see is just a yellow lemon-tree
I'm turning my head up and down
I'm turning turning turning turning turning around
And all that I can see is just another lemon-tree
I'm sitting here
I miss the power
I'd like to go out taking a shower
But there's a heavy cloud inside my head
I feel so tired
Put myself into bed
Well, nothing ever happens and I wonder
Isolation is not good for me
Isolation I don't want to sit on the lemon-tree
I'm steppin' around in the desert of joy
Baby anyhow I'll get another toy
And everything will happen and you wonder
I wonder how
I wonder why
Yesterday you told me 'bout the blue blue sky
And all that I can see is just another lemon-tree
I'm turning my head up and down
I'm turning turning turning turning turning around
And all that I can see is just a yellow lemon-tree
And I wonder, wonder
I wonder how
I wonder why
Yesterday you told me 'bout the blue blue sky
And all that I can see, and all that I can see, and all that I can see
Is just a yellow lemon-tree
"Lemon Tree"- Fool's Garden
nedjelja, 02.12.2007.
HIT NOVEMBRA I DECEMBRA. I OKTOBRA
Pogresno te crtaju i boje,
glupe stvari pricaju o tebi..
samo napred, kucaj srce moje,
kucaj, kucaj, a kako i ne bi..?
Kucaj, kucaj, dugo, nemoj stati,
krv nek struji kroz telo i kroz vene,
druge stvari ti ne moras znati,
dugo kucaj, slusaj samo mene!
Samo kad mi pridje,
znas ti tacno ko,
onda kucaj jako,
ona lupaj jako,
blesavo!!
Kucaj, kucaj srce moje,
kucaj nemas vremena
za glupe stvari kao sto je
ljubav, sreca, pozuda…
Kucaj, kucaj srce moje,
kucaj, nemas vremena
za glupe stvari kao sto je…
Kucaj, kucaj srce moje,
kucaj srce, nemas vremena!!
OPO
nedjelja, 28.10.2007.
One more time:
I fell asleep on your sofa,
And had a dream about a small child,
In dungarees,
Who caught his hands in the doors of the Paris metro.
Then my face cracked open and you were there,
You were there dressed in green,
Saying something obscene.
But that's why I came here in the first place,
Oh well that and the tea.
Can I stay here,
Lying under the table together with you now?
Can I hold you?
Forever in acrylic afternoons
I want to hold you tight
Whilst children play outside
And wait for their mothers to finish with lovers
And call them inside for their tea.
Cushions and TV,
And the table set for tea.
One for you, one for me.
Come and lie down on the settee,
In that green jumper,
You can have anything you want.
And the clock is saying,
It's half past four but you know,
I want to stay a little more.
Can I stay here,
Lying under the table together with you now?
Can I hold you?
Forever in acrylic afternoons
I want to hold you tight
Whilst children play outside
And wait for their mothers to finish with lovers
And call them inside for their tea.
On a pink quilted eiderdown,
I want to pull your knickers down.
Net curtains blow slightly in the breeze.
Lemonade light filtering through the trees.
It's so soft and it's warm.
Just another cup of tea please (one lump thanks).
Can I stay here,
Lying under the table together with you now?
Can I hold you?
Forever in acrylic afternoons
I want to hold you tight
Whilst children play outside
And wait for their mothers to finish with lovers
And call them inside for their tea.
Oh Kevin, Shane, Julie, Diane, Wayne, Frank,
Heather, Rachel, Chelsea, Leanne, come home.
It's time for your tea
Pulp "Acrylic Afternoons"
srijeda, 02.05.2007.
Let me entertain you!!!
Nakon velikih planova o putovanju, ili bar izletu van grada, završismo u Zemunu. Po drugi put za mesec dana. Ali, dobro.. još jedna prilika da obiđemo sve one super, super uličice, provirimo u svako dvorište, fotografišemo kućicu sa genijalnim natpisom na prozoru: NE PARKIRAJ. KUĆA SKLONA PADU; zaključimo da su Zemunci definitivno maštovitiji od ostalog građanstva, zatim lociramo svoje zgrade sa brda kod kule..... Sibinjanin Janka (je l' tako????), konstatujemo i to da je pogled na Dunav sa 25. maja IPAK ZAKON, a onda ćutimo i sunčamo se narednih sat i po. Onako kako možeš da ćutiš samo sa prijateljima. I da bude savršeno prijatno. Jer ja, inače, kada nekoga tek upoznam, pričam mnogo, ponekad zbog nervoze, a gotovo uvek zbog želje da tom nekom bude super zabavno. Tek se u poslednje vreme pitam zašto se neko ne bi potrudio da malo mene zabavi........
četvrtak, 19.04.2007.
About me
Slušam Jamiroquai bez prestanka ovih dana. «Talullah» mi je omiljena. Evo je, kreće... Ima potpuno savršen početak. Melanholičan. Pogađa.
**************************
Trudim se na sve načine da izbegnem nekoga. Nosim naočare za sunce, zaobilazim neke ulice, ne gledam u određenim pravcima. Ako bih ga srela, onesvestila bih se. Tako je jako. A mora da se zaboravi. Inače nije zdravo za nervni sistem. Već osećam posledice...
**************************
Sutra uveče, u Muzeju savremene- Gilles Peterson!!!! Jedan od onih kojima se iskreno radujem! Biće to par sati gotovo savršene sreće. Can't wait!!!
srijeda, 11.04.2007.
Dragi dnevniče,
noćas sam loše spavala. Nešto bezveze sanjala. Ostatak noći spavala uz upaljenu lampu i za nijansu glasniju muziku... tek toliko da raspoznam reči pesama. Uvek tako kada se uplašim snova. Mada i inače ne podnosim potpuni mrak i potpunu tišinu.
Danas bila bezobrazno lenja. Sve što sam mogla, a nisam smela, ostavila sam za sutra. I nisam odvajala pogled od Botaničke bašte. Kakav je to raj!!
Mislim da je sunce krivo za sve!! I nove super cipele, koje najstrašnije žuljaju.
Da, da, ipak je to u pitanju.
subota, 07.04.2007.
The way I feel
Beograd je prazan. Dobro... poluprazan. Beograđani su otišli u svoj zavičaj. Lakše se diše i kreće po gradu. Mada mi ta praznina ne bi dugo prijala, sigurna sam.
******************************************************
Loše se osećam kada čujem vesti o nekome ko mi je nekada mnogo značio. Zato što te stvari ne čujem od njega. Zato što u svemu ne učestvujem i ja. Zato što mi i dalje mnogo znači.
Sve to boli. I nema pomoći.
******************************************************
U ponedeljak idem do Novog Sada i okoline. Nešto kao izlet. Taj grad me opušta. Pruža savršen osećaj i puni baterije. Razneži me. Ma... potpuna romantika....
srijeda, 07.02.2007.
Dragi dnevniče,
danas sam se baš smorila.
subota, 27.01.2007.
****************************
Kroz prozor moje sobe vidi se samo krov susedne zgrade i nebo. Ne previše inspirativno, ali ponekad može da deluje umirujuće.
Kakogod, uz taj i takav pogled, danas se sluša nešto od onoga što se pre par godina slušalo bez prestanka.
- Porno For Pyros / Pets /
- Teenage Fanclub / The Concept, What You Do To Me /
- The Stone Roses / I Wanna Be Adored, Made Of Stone /
- Inspiral Carpets / Caravan, Beast Inside /
- Ride / Leave Them All Behind /
- The Breeders / Cannon Ball /
- Pulp / Babies /
- The Lemonheads / It's About Time/
- The Stone Roses / Ten Story Love Song, Love Spreads /
.... i bezbrižna sećanja....
petak, 26.01.2007.
Neka pisanija... tek onako... bzvz.
Cele nedelje proveravam mejl. Svakog dana. Po više puta. I ništa. Nema potrebne informacije. A tačno znam da nije stigla, još dok kuckam pasvord. Imam ja osećaj za te stvari. Isto kao što u 7 od 10 slučajeva znam od koga je tek pristigli sms, a da i ne pogledam ekran telefona. Telenor me samo remeti svojim brižnim dojavama o kreditu...
Posmatram jednu moju. Mršti se na naš espreso. Kaže- nema veze sa pravim, italijanskim. Probam ja. Sasvim mi ok. A i ne znam za bolji. Bar ne za italijanski.
Posmatram jednu drugu. Onaj fazon- bez dečka NIGDE, ali NIGDE! Onaj fazon, koji ja prezirem. Ali, ko mene pa pita... Juče krenem kod lekara. Sama. A to najviše mrzim. Onako bolesna, malaksala, sneg mi upada u oči.... I počnem da plačem na sred ulice. To je onaj trenutak... nigde mog sve-ja-mogu-sama stava... Isti onaj jadni, bespomoćni osećaj kao kada nešto zeznem na kompu, pa sedim i gledam u ekran i jedino što mi pada na pamet je da izvadim kabl iz struje.
Trenutno sam u very sensitive fazi. Neka.... proći će.
srijeda, 24.01.2007.
#############
Danas sam budna... uglavnom. Danas prija Rapten Duo. To je lek. Analgetik neki. Pomaže kada boli celo telo. Prija još i jogurt. I dvopek. I integralni kolačići od vanile. Ne prijaju iznenadni pozivi ljudi za koje sam mislila da su me zaboravili. Ili su se bar dobro pretvarali. Nakon godinu dana. Čemu to? Nisam se javila. Nisam prekinula vezu. Ubacila sam mobilni u fioku sa čarapama. Dok konačno nije utihnuo.
Da... tišina danas prija.
nedjelja, 21.01.2007.
Oh, if you were the one, would I even notice????
Prošle subote sam bila budna tačno 24 i po sata. Išla do grada. Bilo mi bezveze. Zaspala u nedelju u 6 a. m. Spavala 3 sata, onda otišla napolje, da iskoristim lep dan.
Sinoć sam odustala od izlaska. Počela da gledam Fight Club. Bred Pit, par vanilica, čaj sa neviđenim mirisom karamele i ukusom.... hm.... hibiskusa, na primer... ma, hemija neka. Zaspala posle pola sata. Propustila sjajan film. Jutros na telefonu par propuštenih poziva i 4 sms- a. Propustila sjajan provod. I zanimljiv susret.
Postajem kraljica propuštenih prilika. Sve ono čega sam se plašila.
utorak, 09.01.2007.
Things that make me :)
Potuno savršeno:
PULP
"Acrylic Afternoons"
I fell asleep on your sofa and had a dream about a small child in dungarees
Who caught his hands in the doors of the Paris metro.
Then my face cracked open and you were there
You were there dressed in green, saying something obscene.
But that's why I came here in the first place, Oh well that and the tea.
Can I stay here lying under the table together with you now?
Can I hold you?
Forever in acrylic afternoons I want to hold you tight
Whilst children play outside and wait for their mothers to finish with lovers
And call them inside for their tea.
Cushions and TV and the table set for tea. One for you, one for me.
Come and lie down on the settee in that green jumper
You can have anything you want and the clock is saying it's half past four
But you know I want to stay a little more.
Can I stay here lying under the table...etc.
On a pink quilted eiderdown, I want to pull your knickers down.
Net curtains blow slightly in the breeze.
Lemonade light filtering thru the trees.
It's so soft and it's warm.
Just another cup of tea please (one lump thanks).
Can I stay here lying under the table...etc.
Oh Kevin, Shane, Julie, Diane, Wayne, Frank, Heather, Rachel,
Chelsea, Leanne,come home.
It's time for your tea.
Na kraju dana uvek shvatim da ni jedan posao ne može da me umori ni približno koliko umara obavezna ljubaznost uvek, prema svima, no metter what!! Iscrpljujuće!!!
Ali, bar je buđenje bilo lepo uz:
Don’t feel like dancin’, dancin’
Even if i find nothin' better to do
Don’t feel like dancin’, dancin’
Why'd you pick a tune when I'm not in the mood?
Don’t feel like dancin’, dancin’
I'd rather be home with the one in the bed till dawn....
Scissors Sisters
A odmah zatim:
I remember when, I remember, I remember when I lost my mind,
There was something so pleasant about that place...
Even your emotions had an echo in so much space.
*
*
*
Well,
I think you're crazy...
I think you're crazy...
I think you're crazy...
Just like me.
My heroes had the heart to lose their lives out on a limb,
And all I remember is thinkin' I wanna be like them…..
Gnarls Barkley
Sasvim dovoljno za dobro jutro!!!!!!!!!
nedjelja, 07.01.2007.
***************
Svi na okupu danas
priča, šale, smeh
pa mamini specijaliteti
pa tiramisu
pa crno vino, mnogo lepo
pa ja porumenela
uvek tako od crnog vina
i sve je toplo i veselo
a meni na trenutke potpuno melanholično
nešto nedostaje
uvek tako
u gužvi
meni nešto nedostaje.
SREĆAN BOŽIĆ!!!
petak, 05.01.2007.
Confusion that never stops......
Luuuda nedelja beše. Zapravo, moja radna nedelja još traje. Još sutra. Samopouzdanje na izdisaju. Fobija od telefona. Šta ako se javi stranka i zatraži mi informaciju, a ja znam da kažem samo ime firme i eventualno svoje ime, a to ionako nikoga ne zanima. Nikada neću zapamtiti tu masu podataka..... kako ono- enter, enter do kraja, pa esc, šifra... kako beše šifra... i kako preći iz šifre u šifru...??? Aaaaaaaaaaaa!!!!! Glupa sam, glupa sam!!!
Koleg: A koja ti je omiljena pesma sa Cecinog novog albuma?
Ja: Ova, što sada ide.
Koleg: Ali, ovo nije Ceca. Ovo je....
Koleg: A koju ti muziku slušaš?
Ja: Zabavnu!
To da skratim priču. :)
Ove nedelje još i najlepša izjava ljubavi na svetu od najpogrešnije osobe na svetu.
Dete. Maloletno. Total disaster!! Bilo mi smešno. Da je tako nešto izgovorio muškarac mojih godina, pala bih mu na grudi i plakala do sutra... ma do prekosutra. Na žalost, ili na sreću, muškarci mojih godina ne izgovaraju tako savršene stvari.
Šta zna dete........................... Eh.......
srijeda, 03.01.2007.
Danas
se slušala Ceca, Željko Joksimović, Čola. I tako u krug. Osam sati. Srećom, stekla sam naviku da ne čujem ono što me ne zanima.
Danas sam pokušala da zapamtim i ukapiram gomilu stvari i podataka. Neuspešno. Šta ću...
Danas sam ćutala i slušala, progovarala samo kada me nešto pitaju. A i nisu mi se mnogo obraćali. Uzdržani oni, ja još uzdržanija. Tako sada, tako i ubuduće, tako najbolje. Provereno.
Novi posao. Danas- dan prvi.
srijeda, 27.12.2006.
Pogled unazad. Neka zapažanja.
Potvrdilo se par starih pravila, tipa: što si prema nekome bolji, on tebe kamenom......
I dalje me nervira neodgovornost drugih prema drugima (prema sebi je apsolutno dozvoljena, koga briga!) i opušteno kašnjenje bez dobrog razloga. E da, prepričavanje snova me izluđuje.
I dalje živim u ubeđenju da se sve u životu dešava s razlogom i ograničeni broj puta. Uključujući i zaljubljivanje. Uključujući i lepe trenutke. I one koji to nisu. Ma kako sve neograničeno izgledalo.
I dalje se povlačim kada vidim da je nekome svejedno. Šta god da je u pitanju.
I dalje gledam filmove sa zakašnjenjem od par godina. Isto važi i za razumevanje tehnike, tehnologije, i tako toga. Kasnim. Nema veze. Sve dok mogu sebi da se nasmejem, ne izgledam glupo. Mislim... sebi. Drugima- ne znam.
Opuštena sam. Ponekad. To je dobro. I zdravo.
Ima jedna pesma, zapravo sama muzika, koja mi savršeno pristaje. Ide uz mene ovih dana. Koop Island Blues.
Toliko.
E da, mnogo mi je drago što se ova godina konačno završava. Loše sam se osećala. Već sada znam da sledeća počinje uz par bitnih promena. Imam tremu.
nedjelja, 24.12.2006.
If I speak at one constant volume, at one constant pitch, at one constant rhythm, right into your ear, you still won't hear, you still won't hear, you still won't.....
Stojim u haljini boje... pa, grašak zelene, rekla bih
u glavi mi zuji i mešaju se glasovi
gledam, ljudi se usporeno kreću
sve nekako in slow motion
a ne čini mi se
brojim metre do terase
i znam da neću stići do svežeg vazduha ni ako potrčim
samo se pridržavam za sto
od svega lepog i manje lepog
samo jedan neprijatan osećaj.
jači od svega.
Eto, sećanje na tebe.
nedjelja, 17.12.2006.
Jedna pesma i neka prisećanja. Pesma je kriva za sve!
Urla Ivek:
Dokaži se pred sobom,
uradi bilo šta!!!
Muzički superheroj mojih tinejdž dana... zapravo, ne on sam, nego cela njegova grupa.
I Darkvudi, obavezno. Iznad svega.
E, da... Direktori. Naravno. Na njihove koncerte sam išla sa bratom od ujaka i njegovom ekipom. Oni su brinuli o meni... a ja sam uživala. Lep osećaj kada te neko štiti... sklanja te u stranu, kada iskusno proceni da će doći do šutke. Pet fajerki i crveni đubretarac. Svi u martinkama. Đubretarac ponekad u kikersicama. To u svečanijim prilikama.
Čoveče, kada pomislim na 90.-te, setim se samo muzike i koncerata. Površnost, ili mehanizam odbrane? Možda samo pokušaj da se živi normalno.
Sada znam da svesno nisam registrovala ni jedan od onih crnih događaja... Površnost, odbrana, sebičnost?
Iskreno, htela sam da živim! Bre!
Uspevala sam.... po malo.
I'm to blame? I don't care!!!
subota, 16.12.2006.
Jutro, mnogo hladno jutro, dobro znani fazoni i The Smiths, tek onako
Zimski kačket, najdeblji šal, maslinastozelena jakna, tatini komentari i šmekerske fore sa Zvezdare 60.-ih godina, a sve o mojoj ženstvenosti u hladnim danima (gde iskopavaš sve to? zvučiš kao Kaporov najgori roman... biraj koji.... dobro je da nisi sa Čubure, šta bi tek onda prosipao....).
Štitim bolne tačke od hladnoće: stopala, ruke, uši, stopala, stopala. A znam da ništa ne pomaže. Kroz koji minut, boleće sve do suza. I sinusi, kao večna patnja.
Izlazim iz kuće i pevušim Suedehead. Najlepša The Smiths melodija. Bez jakih reči i značenja. Mada, u glavi mi je češće Everyday Is Like Sunday. Jer je prikladnija u poslednje vreme. Samo taj jedan stih vrtim i vrtim i...
Naravno, neizbežna je There Is A Light.... večna.... na hold-u.
To je ona što se posvećuje.......
ponedjeljak, 11.12.2006.
Samo opušteno!!
Coldplay feat. Buena Vista Sound ''Clocs''
jutros, buđenje uz ovu pesmu..... mmmmmmm....
sporo oblačenje uz ovu pesmu,
izlazak na ulicu..... pesma ne prestaje.
Dobar ritam u glavi, ceo dan.
Remeti me početak bulevarskog pretprazničnog ludila,
kupovina svega i svačega.
I pitanja vezana za Novu Godinu.
Ništa od svega ne razumem.
I ne trudim se.
Samo pokušavam da izbegnem.
petak, 08.12.2006.
Sjajna stvar je
kada uđem u ''moj'' kafić i dočeka me omiljeni konobar, sa super osmehom i sumanutim smislom za humor, a istovremeno krene i omiljena pesma.
Sjajno je ćaskanje sa prijateljima, uz miris jagoda- jogurt čaja i mog novog parfema i potpuni zaborav tom prilikom.... samo smeh... A onda, po drugi put ista, omiljena pesma.....
..I curl up tight.......... I can't sleep at night....... i pomisao: ako krene i treći put, biće sreće.... biće....
Sjajno je kada u takvim trenucima stigne sms iz Mozambika..... pozdrav iz Maputa... Mputa.... Maputua..... M......, a posle 15 minuta i sms iz Italije... pozdrav iz Firence... e belissimo!... la dolce vita!.... ciao! A meni drago zbog tih ljudi.... uz jedan uzdah i jedno ''eh...'' zbog sebe... Decembar u Beogradu..... i novembar i oktobar i...
I dok plaćamo račun, kreće! Po treći put! :)
srijeda, 06.12.2006.
I took a walk alone last night
Decided
Gonna take a trip
Catch a train
Got a ticket in my hand
After today, consider me gone
Now
I'm a thousand mile from anywhere
utorak, 05.12.2006.
#########
Kaže on- Pa... šta sada? Ja ne znam kako da ti pomognem...
A ja ništa ne očekujem. NIŠTA! Samo tako pričam... mislila sam biće mi lakše.
Gleda me, a meni se oči pune. O, izliće se sve. A on nikako da ode. Ćuti i gleda.
A izbegavaću ga do kraja života, ako se rasplačem. Znam to, a znaju i svi oni pred kojima sam plakala. Ukupno troje njih. Kao i onaj, kome sam pokušala da kažem nešto o ljubavi, pa mi je zazvučalo glupo i sebi sam izgledala glupo, pa sam zastala u pola reči, ali bilo je kasno, jer je shvatio, pa sam se svega postidela i više nisam poželela da ga vidim.
petak, 01.12.2006.
************
Aha, evo ga... onaj miris zime, zbog koga me obuzme neka melanholija i stalno mi nešto nedostaje i plače mi se, a konkretan razlog ne mogu da smislim. A zapravo, previše ih je...
I imam osećaj da mi je na grudima 200 kila tereta i ne mogu da udahnem, a i kad udahnem, boli.... duša, šta li....
Ima jedan kafić u ovom gradu, savršen i inače, ali posebno savršen za one večeri kada pada sneg, a ja sedim pored prozora, ćutim u dobrom društvu i pijem kuvano vino. E, tada i onaj teret manje pritiska, lakše se diše, a i svaki udah manje boli...
Čekam sneg....
ponedjeljak, 27.11.2006.
Ž n se pa, ž svi o vakans.
Kad se tako pojavi stranac u društvu, svima je zabavno prvih dana. Onda jedan po jedan drugar polako diže ruke od ugađanja, brige o vremenu (još i lepo vreme treba da im obezbedim! Što reče onaj pisac, Portugalac, kao da u njihovim engleskama i francuskama kiša nikada ne pada, a ovde kad padne, psuju i proklinju... sve im smeta).
A najviše mrzim kada me nateraju da Francuzu, koji natuca engleski, a ja francuski savršeno čitam, al' slabo razumem i znam da izmenjam avuar i etr u prezentu i futuru, dakle takvom jednom Francuzu na srpskoj slavi, ja takva treba da objasnim razliku između pindžura i ajvara (a plavi patlidžan je ključna reč) i da mu pojasnim kako se pravi sarma (al' da mu kažeš kako mi ono kiselimo kupus!).
Važi.... saću!
A ja bih najradije probala da izmenjam etr u pase kompozeu, jer sam iz toga jednom dobila keca k'o vrata.
subota, 25.11.2006.
The presence of mind?
I kad mi govoriš
a gledam te
u oči
i pitaš me
da li mi je jasno,
a ja
klimnem glavom,
nateraj me
da ponovim
tvoje reči
od reči do reči.
Po život
opasno
odlutam
i sporo
se vraćam.
Al' dobro
je
dok
se vraćam.
Valjda.
srijeda, 22.11.2006.
Da blista na sve strane!!
XXX firma, centar grada,
raspisuje konkurs za stalni radni odnos
POSLOVNA SEKRETARICA
Uslovi:
~ min. SSS
~ 25-35 god. starosti
~ znanje engleskog
~ rad na računaru
Kandidatkinje moraju odgovarati estetskim kriterijumima uz profesionalni nivo znanja i društvene komunikacije.
Nisu istakli mere koje bi zadovoljile njihove/njegove estetsko-profesionalno-istančane zahteve.
Samo za plavuše, il' mogu i ja?????
ponedjeljak, 20.11.2006.
(You are) Confusion that never stops (iliti poezija na preskok)
I came along, I wrote a song for you and all the things that you do and it was called
YELLOW.
We've been living life inside a bubble.
Now I'm looking for you, or anyone like you.
When I'm counting my demons, saw there was one for every day.
We never change, do we? We never learn, do we?
Now you're looking for me, or anyone like me.
La, la, la, la, oh
La, la, la, la, oh
La, la, la, la, oh
(x 4)
Can anybody fly this thing before my head explodes, or my head starts to ring??!!
(Coldplay & Koop Island Blues mix, moj mix)
A zapravo, sluša se Basement Jaxx ''Hey You''.
Glasno!
Na ripit!
Guča rules :) :) :)
Sjajno vreme.
I otvoren prozor.
U novembru.
Uživancija.
srijeda, 15.11.2006.
*******************
Skupi svoje misli sve!!
Uoči pravilnosti u testu inteligencije, u nizu brojeva. 'Ajde, 'ajde, mozgaj!
Ako ne uspeš, razumno zaključi: pravilnost ne postoji............................
Uradi test ličnosti. Uklopi se u pravila korporacije, ali ne gazi svoje principe.
Teško!
Hipnotiši mobilni. Neka zazvoni................ SADA!
Dobro... na 3.
1, 2....................................... 3!
Isključi ton na telefonu i stavi ga u fioku sa donjim vešom.
Izvadi ga posle 3 dana. U petak, uveče. Briga te!
Ko ne pozove kada treba, neka ne zove uopšte!
Prethodno rastereti memoriju.
Obriši nepotrebne brojeve i poruke.
Tako je! Samo oštro i nemilosrdno!
Nateraj druge da poštuju tvoje male rituale. Bar jutarnje.
Bar dok piješ prvu, jedinu, veliku, gorku, okrepljujuću kafu. S mlekom.
Streljaj pogledom onog ko ti se tada obrati. Ne reži. Oćuti.
Ne kvari svoje lepe, bistre jutarnje misli.
Sakupi ih! Rasporedi ih na ceo dan.
Neka slede jedne drugu.
Teško!
Skakući bosa uz omiljenu pesmu.
Nek' ti se obrate tek kada se završi.
Sporo se oblači. Svet nek' sačeka. I obaveze.
Izađi na ulicu.
Ne ulazi u tramvaje i autobuse.
Hodaj. Kroz gomile lišća.
I teraj po svome. Dok možeš.
:)
